Историја веб прегледача

Светска историја је пуна борби за моћ, тирана који су освајали и хероја који су бранили. Историја веб прегледача није ништа другачија. Академски пионири су написали једноставан софтвер који је изазвао информатичку револуцију и битку за превласт прегледача и корисника интернета.

Ера пре веба

Педесетих година прошлог века рачунари су заузимали читаве просторије и били су глупљи од данашњих џепних калкулатора. Али технологија се брзо развијала и 1960. године су могли да покрену сложене програме. Владе и универзитети широм света сматрали су да би било сјајно када би машине могле да „разговарају”, олакшавајући сарадњу и научна открића.

ARPANET је био први успешан пројекат умрежавања, а 1969. прва порука је послана из информатичког лабораторијума Универзитета у Калифорнији у Лос Анђелесу (UCLA) на Истраживачки институт Станфорд (SRI), такође у Калифорнији.

Ово је изазвало револуцију у рачунарском умрежавању. Формиране су нове мреже с циљем повезивања универзитета и истраживачких центара широм света. Али наредних 20 година интернет није био доступан јавности. Био је ограничен на универзитетске и владине истраживаче, студенте и приватне корпорације. Било је на десетине програма који су могли да размењују информације преко телефонских линија, али ниједан од њих није био лак за коришћење. Прави отворени интернет и први веб прегледач настали су тек 1990. године.

Ера веба

Британски информатичар Тим Бернерс-Ли направио је први веб сервер и графички веб прегледач 1990. године док је радио у ЦЕРН-у, Европској организацији за нуклеарна истраживања у Швајцарској. Свој нови прозор ка интернету назвао је „WorldWideWeb“. Био је то једноставан за коришћење графички интерфејс направљен за NeXT рачунар. По први пут, текстуални документи су међусобно повезани преко јавне мреже — интернета каквог познајемо.

Годину дана касније, Бернерс-Ли је замолио Николу Пелоу, студенткињу математике из ЦЕРН-а, да створи прегледач у линијском режиму, програм за основне рачунарске терминале.

До 1993. године интернет је напросто екплодирао. Универзитети, владе и приватне компаније су видели прилике у отвореном интернету. Свима су били потребни нови компјутерски програми да му приступе. Те године, информатичар Марк Андресен је направио Мозаик при Националном центру за суперкомпјутерске апликације (NCSA) на Универзитету Илиноис у Урбана-Шампејну. Био је то први популарни веб прегледач и рана претеча Mozilla Firefox-а.

NCSA Мозаик је радио на Windows рачунарима, био је једноставан за коришћење и свакоме ко је имао рачунар давао је приступ раним веб страницама, собама за ћаскање и библиотекама слика. 1994. године, Андресен је основао Netscape и објавио Netscape Navigator за јавност. Био је изузетно успешан и први прегледач за јавност. То је био и први корак у новој врсти рата за кориснике интернета.

Ратови прегледача

До 1995. Netscape Navigator није био једини начин да се повежете на мрежу. Microsoft, гигант компјутерског софтвера, лиценцирао је стари Мозаик код и направио сопствени прозор ка интернету, Internet Explorer. Ово издање је започело рат. Netscape и Microsoft су грозничаво радили на стварању нових верзија својих програма, покушавајући да надмаше оног другог бржим и бољим производима.

Netscape је направио и објавио JavaScript, дајући сајтовима моћне рачунарске могућности које раније нису имали. (Такође су направили злогласни <blink> таг.) Microsoft је одговорио са Cascading Style Sheets (CSS), који је постао стандард у дизајнирању сајтова.

Ствари су мало измакле контроли 1997. године када је Microsoft објавио Internet Explorer 4.0. Тим је направио огромно слово “е” и кришом га поставио на травњак пред Netscape седиште. Netscape тим је срушио огромно “е” и ставио своју Mozilla маскоту диносауруса на њега.

Затим је Microsoft почео да испоручује Internet Explorer са својим Windows оперативним системом. У року од 4 године имао је 75% тржишта, а до 1999. имао је 99%. Компанија се суочила са антимонополским споровима у вези са овим потезом, а Netscape је одлучио да отвори своју базу кодова и створио непрофитну Mozilla-у, која је направила и објавила Firefox 2002. године. Схватили су да монопол над прегледачима није у најбољем интересу како корисника тако и самог отвореног веба, па је направљен Firefox да пружи слободу избора. До 2010., Mozilla Firefox и други прегледчи су смањили тржишни удео Internet Explorer-а на 50%.

Други конкуренти су се појавили крајем 1990-их и почетком 2000-их, као нпр.: Opera, Safari и Google Chrome. Microsoft Edge заменио је Internet Explorer са Windows 10 издањем 2015. године.

Прегледање веба данас

Данас постоји само неколико начина за приступ интернету. Firefox, Google Chrome, Microsoft Edge, Safari и Opera су главни конкуренти. Мобилни уређаји су се појавили као преферирани начин приступа интернету током протекле деценије. Већина корисника интернета данас користи само прегледаче за мобилне уређаје иапликације за приступ мрежи. Мобилне верзије главних прегледача су доступне за iOS и Android уређаје. Иако су ове апликације веома корисне за одређене сврхе, оне ипак пружају ограничен приступ вебу.

У будућности, веб ће се вероватно још више удаљити од својих хипертекстуалних корена и постати огромно море интерактивних искустава. Виртуелна стварност је на хоризонту деценијама (барем од издања Lawnmower Man-а 1992. и Nintendo Virtual Boy-а 1995.), али интернет би је коначно могао донети масама. Firefox сада подржава WebVR и A-Frame, који омогућавају програмерима да брзо и лако праве сајтове виртуелне реалности. Већина модерних мобилних уређаја подржава WebVR и чак се лако могу користити као слушалице са једноставним картонским кућиштима. Интернет 3Д виртуелне стварности попут оног који је замислио писац научне фантастике Нил Стивенсон је можда врло близу. Ако је тако, сам веб прегледач може потпуно нестати и постати прави прозор у други свет.

Шта год да носи будућност веба, Mozilla и Firefox ће бити ту за кориснике и обезбеђиваће моћне алате за истраживање интернета и свега што он може да понуди. Интернет је за свију и свако треба да има контролу над својим искуством на мрежи. Зато пружамо Firefox алатке за заштиту приватности корисника и никада не продајемо корисничке податке оглашивачима.

Ресурси

• https://en.wikipedia.org/wiki/Mosaic_(web_browser)
• https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_web_browser
• https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Internet
• https://en.wikipedia.org/wiki/Browser_wars
• https://home.cern/topics/birth-web
• https://www.zdnet.com/article/before-the-web-the-internet-in-1991/